„Дани Београда” биће традиционално одржани од 16. до 19. априла под слоганом „Београду с љубављу”, најавио је данас председник Организационог одбора манифестације и председник Скупштине града Никола Никодијевић.
Он је подсетио да се манифестација одржава од 2002. године у спомен на два велика датума из историје престонице.
– Београђани су прихватили ову манифестацију која слави културно наслеђе нашег града. Овогодишњи програм је разноврстан у складу са интересовањима грађана и посетиоца нашег главног града. Од богатог програма упознавања историјског наслеђа, па све до великог броја културних манифестација намењеним свим старосним категоријама – навео је Никодијевић.
Подсетио је да Град Београд као покровитељ манифестације традиционално додељује награде најуспешнијим појединцима за 2021. годину – „Награде града Београда – Деспот Стефан Лазаревић”. Додао је да ће представници комисија за доделу награда на свечаној седници Скупштине Града Београда у петак, 15. априла, саопштити одлуке комисија о награђенима, те да ће награде бити додељене на свечаности у Скупштини града.
Он је похвалио рад свих комисија и указао на то да су имена добитника изузетне личности. Такође је захвалио и свим установама културе уз чију се помоћ организују „Дани Београда”, посебно Омладинском позоришту „Дадов”, извршном продуценту манифестације.
Уочи почетка манифестације, 15. априла ће симболично бити положени венци на спомен-обележје на Калемегдану, на месту где је кнез Михаило Обреновић добио кључеве града од последњег турског команданта Али Риза-паше, после чега је Београд поново постао српски град.
Чланица Организационог одбора манифестације и заменица председника Скупштине града Андреа Радуловић најавила је богат овогодишњи програм.
– Поред традиционалног протоколарног дела, припремили смо богат програм у коме ће уживати најмлађи суграђани – у бројним радионицама, као и велики број изложби за остале грађане престонице – најавила је Радуловићева.
Директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда Оливера Вучковић изјавила је да су за грађане припремљене фантастичне шетње кроз историјско наслеђе престонице.
Она је навела да ће, између осталог, бити организована шетња Улицом кнеза Милоша током које ће бити речи о свим појединачним споменицима културе, као и о томе због чега је ова улица завредела да постане културно-историјска целина.
Такође, навела је да ће бити одржане шетње Ташмајданом и Новим Београдом, затим шетња кроз комплекс Астрономске опсерваторије на Звездари, као и вођење кроз здање Старог двора. У плану је и шетња посвећена једном од највећих српских просветитеља и књижевника Доситеју Обрадовићу, као и изложба „Наслеђе Београда кроз објектив Ристе Марјановића” на којој ће бити приказано непокретно наслеђе града у периоду од 1936. до 1946. године.
Директорка Јавног предузећа „Београдска тврђава” Марија Купрешанин најавила је током манифестације презентацију пројекта „Хисторикар” који путем мобилне апликације користи вештачку интелигенцију и проширену реалност.
– Корисници ће окретањем камере са мобилних телефона према споменицима и објектима на Београдској тврђави бити у прилици да виде приказ додатних информација о том објекту, као и графички приказ у реалном физичком окружењу – објаснила је Марија Крупрешанин.
Током „Дана Београда”, на Тргу републике биће одржана два концерта, о чему је говорила програмски директор Дечјег културног центра Београда Леонтина Вукомановић. Она је најавила ће на том тргу 17. априла, са почетком у 11 сати, бити одржано „Дечје београдско пролеће 2022”, у оквиру ког ће посетиоци моћи да чују сплет дечијих песама посвећен Београду, у извођењу дечијих хорова и познатих солиста.
Додала је да ће се истог дана на Тргу републике у 14 сати одржати концерт „Песме о Београду” пропраћен драмским игроказима о Београду, који ће се одигравати између нумера, а у чему ће учествовати професионални глумци.
Манифестација „Дани Београда” одржава се у спомен на два датума из историје Београда. Реч је о 16. априлу 878. године када се први пут у историјским документима помиње словенски назив града Београда и 19. априлу 1867. када симболичном предајом кључева града од стране турских власти Београд поново постаје српски град.