ДАНИ БЕОГРАДА су ове године реализовани по шеснаести пут, а четврти пут у извршној продукцији Омладинског позоришта ДАДОВ. Овогодишњи програм манифестације носио је назив „Поглед са Калемегдана“ јер је главни програм управо реализован на платоу код споменика „Победник“ управо на Калемегдану.
Првог дана манифестације, 16. априла, реализовано је низ активности, прослава је традиционално почела полагањем цвећа на спомен-обележје на Калемегдану на месту где је Кнез Михаило примио кључеве града од стране турских власти у 19. веку. У свечаној поворци учесвовао је оркестар Министарства унутрашњих послова који је за ову прилику извео неколико најрепрезентативнијих нумера које су посвећене главном граду, као и свечане маршеве најславнијих српских војсковођа. Скуп је кренуо од платоа код Културног центра града Београда, поред оркестра скуп су чинили представници града Београда, чланови Клуба љубитеља плеса и грађанство. На челу поворке полазници Војне акдемије су носили заставе града. Чланови Клуба љубитеља плеса су у униформама и градској гардероби из 19.века шетали Кнез Михаиловом. Поворка се кретала у правцу ка Калемегдану где је и реализован главни програм. Пошто је поворка стигла глумци Омладинског позоришта ДАДОВ одиграли су сценску реконструкцију предаје кључева града Кнезу Михаилу Обреновићу у репликама одеће из 19.века.
Истог дана на платоу код „Победника“ оджана је музича ревија „Поглед са Калемегдана“ аутора Галине Максимовић писца и композитора Игора Андирћа. Обраде популарних мелодија из 60тх година, као и теме којима су се млади бавили у то доба, биле су почетна инспирација за овај догађај. На репертоару су биле нумере: Жути бикини, Београде Београде, Мој Београд срце има, Љубав и мода… итд.
Значајан програмски сегмрент овогодишње манифестације реализован је у сарадњи са Институтом за историју Београда. У том смислу оджана су три јавна вођења:
1. Београд у XV веку – прва стална престоница средњовековне српске државе . Публику је кроз причу водио др Милош Ивановић из Историјског института.
Као претежно погранични град на важним саобраћајним правцима, Београд су током средњег века држали Словени, Бугари, Византинци и Угри. Под српску власт дошао је привремено за време краља Драгутина, као резултат његових веза са Угарском (1284–1316). Продор Турака након Косовске битке отворио је ново поглавље у историји града. Склапањем савезништва између угарског краља Жигмунда и деспота Стефана Лазаревића 1403/1404, Београд је прешао у српске руке и постао прва стална престоница средњовековне српске државе. Деспот Стефан је започео обиман, осмишљен и амбициозан пројекат изградње Београда, не само као војног и политичког, већ и као привредног и урбаног центра српске државе. Већи део камених зидина Горњег и Доњег града који се још увек могу видети подигнути су у то време. После смрти деспота Стефана 1427, Београд је поново доспео под угарску власт а Турци су га коначно освојили 1521. године.
Публика је током вођења обишла неколико локација на Калемегдану које су кључне за разумевање „српског Београда“ у средњем веку.
2. Путем османског наслеђа – Калемегдан и Гроњеи град – Др Александар Јаковљевић, Историјски институт
Убрзо по освајању Београда 1521. године, Турци су утврђеном граду на ушћу двеју река Саве и Дунава, наменили улогу коју је увек имао током своје дуге, разноврсне и богате историје. Поред војно-административне функције, Београд је убрзо израстао у значајно привредно и културно средиште Османског царства.Све до краја владавине, Турци су Београду посвећивали посебну пажњу и сматрали су га својим највећим утврђењем на северној граници према остатку Европе. Горњи град смештен на гребену, природом предодређен као утврђена тачка, обухваћен двоструким зидом и с капијама које су браниле високе полукружне куле, представљао је главно београдско утврђење чији су становници, за разлику од Доњег града, углавном били припадници војске и администрације. Овом приликом посетиоци су могли да стекну увид у трагове материјалних остатака као споменике минулих времена и епоха на Горњем граду тврђаве.
3. Епоха Обреновића у Београду , Аутор вођења су били др Радомир Поповић и др Ана Столић
Владарска кућа и династија Обреновић управљала је кнежевином а потом Краљевином Србијом од 1815. до 1903. године (осим периода 1842-1858 када је на челу Србије био кнез Александар Карађорђевић). У њихово време Београд је од османског утврђења с чаршијом постепено постао град с јасним одликама балканске и средњоевропске кулутуре. Хваљени или критиковани, владари из ове династије су, од кнеза Милоша, кнеза Михаила, кнеза/краља Милана и краља Александра имају важно место у економском, друштвеном, урбанистичком и културном наслеђу Београда. Публици је био представљен Београд из времена Обреновића почев од настанка „српског“ дела града из времена кнеза Милоша Обреновића до дворова у којима је ова династија живела и управљала државом крајем 19. века.
Упознавање с Београдом из времена Обреновића започело код Конака кнегиње Љубице (Саборна црква, поглед на некадашњу Ђумрукану и остале установе Кнежевине Србије у настајању) а завршило се код данашње Скупштине града Београда (срушени Конак и двор краља Милана Обреновића).
Програм који је привукао велику пажњу публике одржан је на платоу код споменика „Победник“ 18.априла у 19 часова. У питању је био синфорок концерт који је осмислио диригент Војкан Борисављевић, а свирао је Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинчки“.
Концерт који је био планиран да се одржи такође на Калемегдану „Светски музички бисери“ морао је бити премештен у малу салу Дома омладине због временских неприлика.
У оквиру манифестације ДАНИ БЕОГРАДА 2019. одржана је и Свечана додела Награда града Београда у Свечаној сали Скупштине града Београда . Награде су додељене у 12 области, односно 17 категорија, уз награде за стваралаштво младих, као и специјалне награде „Светислав Стојановић”. Комисија за доделу Награде града Београда је и ове године била састављена од најеминетнијих стручњака који су обавили изузетно одгворан посао.
Реализацију целокупног програма подржала је компанија ЛУКОИЛ.
