Као и претходних година и у 2021. години у априлу месецу десили су се ДАНИ БЕОГРАДА. Мото овогодишњих ДАНА БЕОГРАДА „Култура је победник“, показао се као идеалан оквир који је омогућио да се истакне како богато културно-историјско наслеђе града тако и рецентно уметничко стваралаштво са којим Београд никада није оскудевао. Овако замишљени и остварени програмски садржаји овогодишње манифестације, где су били присутни и где су се преплитали прошлост и садашњост, представили су на најлепши начин „дух Београда“, што је, као и у случају свих досадашњих ДАНА БЕОГРАДА, била једна од основних амбиција и манифестације одржане 2021. године.
ДАНИ БЕОГРАДА 2021. почели су 6. априла постављањем изложбе фотографија на Тргу Републике, којом је обележено 80 година од почетка Другог светског рата и нацистичког бомбардовања Београда. Изложба је реализована у сарадњи са Амбасадом Руске Федерације у Београду, Руским домом у Београду и Историјским музејом Србије. Пажљиво изабране фотографије илустровале су бруталност и огромне размере ратних разарања, а намера организатора изложбе била је да се, још једном, истакне одлучујића улога коју су руски и српски народ имали у слому нацизма.
У Свечаној сали Скупштине града Београда 15. априла одржана је промоција књиге – зборника радова „Свет средњовековних утврђења, градова и манастира“. Ова изузетна књига објављена је у част др Марка Поповића, човека за кога се, без претеривања, може рећи да је био доминантна фигура српске археологије средњег века протеклих неколико деценија. У уредничком уводу књиге истакнуто је „намера уредништва и жеља приложника била је да она (књига) буде зборник радова у част Марка Поповића. Уз велико поштовање према његовим доприносима у спознавању средњовековне прошлости Србије и очувању националног културног наслеђа, зборник је такође требало да покаже, како стручној јавности тако и самом Поповићу, а на начин уобичајен у научном свету, да његово дело представља истинску инспирацију истраживачима различитих дисциплина и генерација. Нажалост, пред крај рада на уобличавању публикације затекла нас је тужна вест о његовом одласку“. Књигу су уредили Вујадин Иванишевић, Весна Бикић и Иван Бугарски а на њеном представљању говорили су Горан Весић, заменик градоначелника Београда, др Оливера Вучковић, директор Завода за заштиту споменика културе Београда, Смиља Марјановић Душанић, историчарка, др Весна Бикић, научни саветник Археолошког института и др Вујадин Иванишевић, научни сарадник Археолошког института. Књига је објављена у сарадњи Археолошког института и ДАДОВ-а.
Званично отварање ДАНА БЕОГРАДА 2021. године десило се 16. априла свечаним дефилеом Кнез Михаиловом улицом до Калемеграда у којем су учествовали оркестар Министарства унутрашњих послова, питомци Војне академије, Коњичка бригада Полицијске управе Београда, представници града Београда и бројни грађани. По завршетку дефилеа, председник Скупштине Београда Никола Никодијевић положио је цвеће на спомен – обележје на Калемегдану, на месту на којем је турски командата Али-Риза паша 1867. године предао кључеве Београда кнезу Михаилу Обреновићу. Том приликом глумци ДАДОВ-а извели су кратак игроказ који се односио на овај историјски догађај а Клуб љубитеља историјског плеса извео је пригодан плесни програм.
Истог дана, 16 априла, на свећаној седници Скупштине града Београда саопштени су добитници Награда града Београда за 2019. годину и Награда града Београда – деспот Стефан Лазаревић за 2020. годину.
Такође, 16. априла на Тргу Републике отворена је изуложба „Поздрав из Београда – Београд на разгледницама“. Изложене фотографије разгледница представљене на изложби дочарале су посетиоцима Београд какав је накад био, а могао се стећи и утисак о променама и преображајима који је град из године у годину доживљавао током последњих 100 година.
И наредних дана манифестације Београђани су имали прилику да присуствују бројним клутурним, едукативним, забавним и другим пригодним програмима. Тако је Библиотека града Београда у сарадњи са Задужбином „Момо Капор“ приредила програм посвећен Моми Капору, који је и сам један од препознатљивих сибола града Београда. Програм је обухватио изложбу и драмски перформанс. Од Моме Капора нема бољег водича кроз Београд , кроз његову историју, улице, свакодневнице и кроз особине Београђана. На изложби постављеној у Кнез Михаиловој , испред Библиотеке, њен аутор, Бојан Кундачина, користећи и спајајући две уметности којима се бавио Капор, књижевност и цртање, покушао је да испричају једну причу о Београду. Школице, једноставна дечија игра на тротоару града, симбол је уметности Моме Капора. Једанаест паноа на којима су приказани елементи-поља школице постепено су водила посматраче до завршног поља школице на којој је посетилац откривао овални лук који је симболизовао Београд. Изложбу су отворили Иван Карл, градски секретар за културу, Јасмина Нинков, директор Библиотеке, аутор изложне Бојан Кундачина и супруга Моме Капора Љиљана. Драмски перформанс одржан је 17. априла . Одломке из дела Моме Капора читали су глумица Срна Ђенадић и глумац Марко Павловић.
Још једна изложба обележила је овогодишње ДАНЕ БЕОГРАДА. У питању је „Изложба фотографија изградње Новог Београда, радника и учесника у омладинским радним акцијама“, отворена 18. априла. Аутор изложбе био је Драган Кујунџић који је од неколико хиљада фотографија из фото архиве Тањуга насталих, углавном, 1948. године, изабрао 38 фотографија приказаних на паноима постављеним на Сава променади Београда на води. Изложбу је отворио Андреја Младеновић, помоћник градоначелника Београда.
Запажен догађај овогодишњих ДАДАНА БЕОГРАДА био је и откривање споменика деспоту Стефану Лазаревићу, једној од најистакнутијих личности у историји Србије. Споменик је откривен у уторак, 20. априла а постављен је на скверу између улица Гундулићев венац, Дринчићева, Палмотићева и Булевара деспота Стефана. Урађен је по идејном решењу вајара Светомира Арсића Басаре, на основу већ постојећег вајарског дела тог аутора, изложеног у поставци Историјског музеја Србије. Деспот Стефан представљен је са мачем у десној руци и књигом у левој, што упућује на две његове важне улоге које је остварио у историји – био је истовремено и велики војсковођа и ратник али и човек од духа, књижевник. Крст на грудима упућује на још један важан сегмент Деспотовог живота, православље. Споменик је урађен у бронзи и висок је 4 м без постамента. Споменик су открили Никола Селаковић, министар спољних послова Србије, Горан Весић, заменик градоначелника Београда, Никола Никодијевић, председник Скупштине Београда и председник општине Стари Град Радослав Марјановић.
Такође, запажан део програма ДАНА БЕОГРАДА 2021, по масовности можда и најбројнији, биле су јавне шетње кроз историју Београда и посете знаменитим споменицима града. Циљеви овог програма били су забава и едукација, али и подизање свести о важности културног наслеђа Београда, сагледавање његових различитих културно-историјских слојева и, на крају, неговање културе памћења необично важног елемента у развоју и успостављању модерних културних и друштвених вредности. Организатори програма Завод за заштиту споменика града Београда и Музеј града Београда понудио је Београђанима 10 шетњи-програма и то: „Теразије – нови заштићени простор“, „Градитељка Јелисавета Начић“, „Београдске кафане“, „Мештровић у јавном простору“, „Земунска тврђава“, „Београдска задруга, ново читање“, „Велики барутни магацин – Жртвеник са бедема Горњег рада“, „Живопис Храма Светог Саве“, „Споменик Стефану Немањи“ и „Упознај Београда да би га више волео – радионице за децу“. И поред великог броја термина који су на почетку били понуђени грађанима Београда , укупно 22, за неке шетње предвиђено је било и по неклико термина, велика заинтересованост грађана условила је додатно отварање група-термина тако да је број људи који је присуствовао шетњама премашио 600.
Велики број установа културе града Београда и ове године одазвао се молби да својим програмима допринесу ДАНИМА БЕОГРАДА 2021. У том смислу програм под називом „Отворена врата установа културе града Београда“ подржала су следећа београдска позоришта: Атеље 212, Позориште на Теразијама, Позориште Пуж, ДАДОВ, Душко Радовић и Бошко Буха који су делили бесплатне карата суграђанима за представе које су биле на њиховом репертоару током априла месеца. Подељено је више од 350 бесплатних карата. Библиотека града Београда омогућила је 50% попуста на годишњу чланарину, Дечији културни центар је осим концерта Хора дечијег културног центра „Београду на дар“, Дечијег београдског пролећа 2021, организовао и занимљив културно-образовни програм „Скривени град – Има ли змаја у тврђави“. Библиотеке у Лазаревцу и Обреновцу такође су партиципирале занимљивим јавним предавањима и пројекцијама пригодних филмских садржаја. У манифестацији ДАНИ БЕОГРАДА 2021. Продајна галерија „Београд“ учествовала је са изложбом Александре Илић Муте а Центар за ликовно образовање Шуматовачка бесплатно је пружио најмлађим суграђанима могућност да присуствују радионицама из графике, графичког дизајна, цртања и сликања, вајања и мозаика. Музеј града Београда поделио је око 200 бесплатних карата за песете својим музејима (Конак Кнегиње Љубице, Музеј Паје Јовановића, Спомен музеј Иве Андрића, Музеј Јована Цвијића …)
Ове године ДАНИ БЕОГРАДА добили су и свој званичан сајт (www.danibeograda.rs) на којем се могла добити прецизна и правовремена информација о свим важним догађајима везаним за манифестацију. Ово се односило, пре свега, на програмске садржаје манифестације, а сајт је, такође, био и место где су на брз и једноставан начин наши суграђани добили прилику да се пријаве на бројне програме ДАНА БЕОГРАДА 2021. Ту могућност је ове године користило преко 1500 Београђана.
И овогодишња манифестација ДАНИ БЕОГРАДА реализована је под покровитељством Скупштине града Београда. Извршни продуцент манифестације било је Омладинско позориште ДАДОВ, а као и претходних неколико година и ове године је реализацију манифестације подржала компанија ЛУКОИЛ која на тај начин исказује своју континуирану друштвену одговорност.
